Српски дигитални дипломатар/Diplomatarium Serbicum Digitale

Српски дигитални дипломатар (СДД) [Дигитални дипломатар средњовековне Србије (ДДСС)] представља електронску базу података о документарној заоставштини српских владара, обласних господара и црквених великодостојника средњег века. Садржи снимке, дипломатичку анализу и издања сачуваних повеља и писама, издаваних од поменутих правно-политичких субјеката у континуитету од краја 12. до почетка 16. века. Овај виртуелни архив обједињује грађу расуту у архивима, библиотекама и приватним колекцијама широм Европе и представља за сада једини потпуни „национални“ архив средњовековних повеља.

Идеја о СДД развија се на Балканолошком институту САНУ од 2007, од када започиње и међународна сарадња са конзорцијумом Monasterium и удружењем ICARUS (International Centre for Archival Research), која је дала одлучујући допринос у кључним аспектима реализације циљева пројекта:

  1. Партнерске установе, претежно национални и регионални архиви, омогућили су приступ грађи која се чува у иностранству, као и снабдевање базе углавном квалитетним снимцима докумената;
  2. Разменом искустава и применом већ етаблираних система у области информационих технологија унапређени су технички и софтверски аспекти базе података;
  3. Учешће на вишегодишњим међународним пројектима уз финансијску подршку ЕУ од 2010. пружа неопходне предуслове за континуирани тимски рад, у коме су ангажовани и стручњаци водећих националних образовно-научних и научно-истраживачких установа (Филозофски факултет Београд, Историјски институт Београд, Народна библиотека Србије) као спољни сарадници института.

СДД се као work-in-progress реализује у оквирима међународних пројеката ENArC (European Network on Archival Cooperation, до 2015) и CO OP (Community as Opportunity: The creative archives’ and users’ network, до 2018), финансираних од Европске комисије у оквиру програма „Култура“ и „Креативна Европа“ и суфинансираних од Министарства културе и информисања Републике Србије. Од израде софтвера у јуну 2013, база података је доступна на посебном интернет-домену, који ће из фазе „виртуелног радног простора“ у наредном периоду прерасти у платформу за презентацију и коришћење грађе, како у научно-истраживачке, тако и у информативне сврхе.

Услед неповољних историјских околности, сачувано документарно наслеђе српског средњег века је релативно мало. Оно обухвата око 600 дипломатичких јединица, са најранијим аутентичним примерцима који потичу из позног 12. века и највећом концентрацијом од средине 14. до првих деценија 15. века. Око 80% од овог броја чине документи највиших носилаца власти – владара и обласних господара владарског ранга. Ипак, у типолошком погледу овај материјал је врло разноврстан. Он укључује оснивачке и даровне повеље за цркве и манастире, међународне уговоре, повластице световним дестинатарима, преписку различите намене и многе друге документарне жанрове. Ову слику додатно усложњава присуство и међусобно преплитање на простору средњовековне Србије све три главне средњовековне европске традиције у документарној продукцији – грчке, латинске и домаће, словенске.

Комбинација сразмерне малобројности и садржајне сложености грађе, у спрези са географском раштрканошћу сачуваних примерака, негативно се одразила на њено проучавање. До сада није начињена свеобухватна збирка издања текстова докумената, па ни каталог са описом њихових обележја релевантних за дипломатичка истраживања, што је знатно отежало систематско проучавање феномена документарне продукције у средњовековној Србији. Из тог разлога, истраживачи су се углавном бавили појединим корпусима докумената или појединачним примерцима, док је шира научна спознаја, а тиме и општеобразовна информација, о документарном наслеђу српског средњег века остала магловита. СДД је замишљен управо као начин да се та празнина попуни уз употребу предности које у домену складиштења, приступачности и руковања подацима нуде савремене информационе технологије.

DSD is an electronic database of documentary heritage of medieval Serbian rulers, regional lords, ecclesiastic dignitaries, and various other authorities and individuals. It contains images, diplomatic analyses, and editions of their preserved charters and letters issued from the late 12th to the early 16th century. This virtual archive brings together material that is physically dispersed in archives, libraries and private collections throughout Europe, thus creating what is currently the only complete “national” archive of medieval documents.

The idea of the DSD has been developing in the Serbian Academy’s Institute for Balkan Studies since 2007, with the beginning of international cooperation with the Monasterium consortium and the ICARUS (International Centre for Archival Research) association. This cooperation proved decisive in some of the key aspects of project realization:

  1. partner institutions, mostly national or regional archives, provided access to material preserved abroad and enabled the acquisition of document images;
  2. exchange of experiences and use of already established systems in the field of information technologies resulted in improvement of the technical and software aspects of the database;
  3. participation in multiannual international projects financially supported by the EU created the necessary preconditions for sustained teamwork involving experts from leading national educational and research institutions (Belgrade University Faculty of Philosophy, Belgrade Institute of History, National Library of Serbia) as external associates of the Institute.

Ongoing activities on the DSD as a work-in-progress are carried out within the framework of international projects – ENArC (European Network on Archival Cooperation, until 2015) and CO OP (Community as Opportunity: The creative archives’ and users’ network) – financed by the European Commission within the Culture and Creative Europe programs, and co-financed by the Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia. Since the development of the software in June 2013, the database is accessible at a separate internet domain, now serving as a “virtual workspace” but eventually to be transformed into a platform for presentation and utilization of the material included, both for academic research and informative purposes.

Due to unfavorable historical circumstances, the preserved documentary heritage of the Serbian Middle Ages is relatively small. It comprises some 600 diplomatic units, with the earliest authentic examples dating from the late 12th century and the greatest concentration from the mid-14th to the early 15th century. About 80% of these are documents issued by the highest authorities – rulers and independent regional lords. Yet, typologically, the material is very diverse. It includes foundation and donation charters for monasteries and churches, international treaties, grants of privileges to temporal addressees, correspondence of various kinds, and many other documentary genres. The picture is made additionally complex by the presence and mutual interaction in medieval Serbia of all three main European document-making traditions of the period – Greek, Latin, and the autochthonous Slavic.

This combination of relative scarcity and internal complexity of the material, compounded by the wide geographic dispersion of preserved specimens, has had a negative effect on its study. As yet there is no single comprehensive collection of document text editions nor is there a catalogue with descriptions of their features relevant for research, making the systematic examination of the phenomenon of documentary production in medieval Serbia a difficult task. Therefore, researchers have mostly concerned themselves with smaller corpora of related documents or even individual specimens, while comprehensive scholarly assessment, and thereby also general information, about the documentary heritage of the Serbian Middle Ages has remained hazy. The DSD is in fact envisaged as a means of filling this void by making use of the advantages presented by modern information technology in the field of data storage, accessibility and handling.